Srpski
centar

1 .

Svetosavski bal

31—01—25

u Hofburg palati

Najprestižnije okupljanje srpske zajednice u glavnom gradu Austrije i istovremeno deo čuvene bečke balske sezone i svetosavskih svečanosti.

Beč je grad kome je u temeljima kulture utkana balska sezona, ovde se svake godine održava oko 450 balova. Svetosavski bal je već od sredine 19. veka deo ove tradicije i jedan je od najstarijih, još uvek postojećih, bečkih balova. Uz zvuke valcera, ali i violine i trube, uz austrijske i srpske taktove, nasmejana lica u svečanim toaletama okupljaju se na ovom jedinstvenom događaju. Od 2023. godine Svetosavski bal se održava u najprestižnijoj bečkoj palati, u palati Hofburg.

Istorijat

Srpski kadril na azuru bečkog Dunava

Ljubičasta mađija noći sjaktala je na snegu, srebrio se ledeno i glatko mesec, a sijale neobično nemirne zvezde. Drveta, crna i mokra, probuđena svetlošću, pomerala su se u stranu i mahala prstima sa kojih je kapalo biserje. „Šta se dešava“, šumorilo je granje pospano i molski, šapatom. Voden, raspevan, plah i kobaltnoplav u noći, Beč je bio pripravan da u njemu otpočne još jedan bal. Ali slovenski. Jer postoje prečice do radosti, a ples je jedna od njih. Devetnaesti je vek, u ovom gradu živi oko pedeset hiljada Slovena, povezanih bliskim poreklom i sličnom sudbinom.

Srpski kadril prvi put izveden 1846. godine

Ideja za organizovanje Svetosavskog bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo „Johan Štraus“ iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa. U okviru tih dela nalazio se i „Srpski kadril“. Tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije došlo se do zanimljivog podatka da je knez Miloš Obrenović, koji je od 1842. godine živeo u Beču i posećivao bečke balove, dao nalog Johanu Štrausu sinu Mlađem da napiše kompoziciju prikladnu za Slavenski bal. Tako je nastala kompozicija „Srpski kadril“, a ista je prvi put izvedena na Slavenskom balu u Beču 1846. godine. Miloš Obrenović je Slavenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrjskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević. Slavenskom balu svojim prisustvom su na značaju davali strane diplomate, srpski zvaničnici, visoki oficiri sa svojim porodicama, kao i mnogi ugledni građani Austrije.

Obnavljanje tradicije balova

Nakon stogodišnje pauze, godine 1998. po prvi put se organizuje srpski bal pod novim imenom – „Svetosavski bal“. To ime bal nosi i danas, a dobio ga je po prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, Svetom Savi.

Spoj dve kulture

Zvanični program Svetosavskog bala povezuje dve kulture i na njemu se izvode kako bečki valcer tako i srpske tradicionalne igre. Operske arije i šansone deo su balskog programa, kao i neizostavni „Srpski kadril“ Johana Štrausa Mlađeg. Svetosavski bal godinama uspeva da okupi građane srpske zajednice u dijaspori. Među balskim gostima sreću se ugledni gosti iz sfere kulture, obrazovanja i nauke, diplomate, sveštenstvo, ali svakako i studenti, poslovni ljudi i obični živalj, nezavisno od porekla i nacionalnosti, te se svi rado druže, zabavljaju i nazdravljaju uz uvek zanimljiv kulturni program Svetosavskog bala.

Svetosavski bal

2025

„Za dečiju radost“ i dom za porodicu Čukarić

23. Svetosavski bal u Beču u znaku glamura i humanosti

Glamur, vrhunski muzičari i rafinirani kulturni program u tri sale balskog park-hotela „Schönbrunn“ obeležili su ovogodišnji Svetosavski bal u Beču koji je iznad svega po prvi put u potpunosti humanitarnog karaktera.