1 .

Savaball

у Хофбург палати

Најпрестижније окупљање српске заједнице у главном граду Аустрије и истовремено део чувене бечке балске сезоне и светосавских свечаности.

Беч је град коме је у темељима културе уткана балска сезона, коју град живи од новембра до фебруара сваке године, стољећима уназад. Светосавски бал и његови гости су нашли своје место у традиционалном, балском делу године и на тај начин спојили културе поднебља из кога потичу и у коме живе. Уз звуке валцера, али и виолине и трубе, уз аустријске и српске тактове, насмејана лица у свечаним тоалетама окупљају се на Светосавском балу већ 23 година. Следећи Светосавски Бал који ће се одржати 10.02.2023 биће по много чему посебан али оно што ће га посебно обележити је простор у коме ће по први пут бити организован а то је палата Хофбург.

Историјат

Српски кадрил на азуру бечког Дунава

Љубичаста мађија ноћи сјактала је на снегу, сребрио се ледено и глатко месец, а сијале необично немирне звезде. Дрвета, црна и мокра, пробуђена светлошћу, померала су се у страну и махала прстима са којих је капало бисерје. „Шта се дешава“, шуморило је грање поспано и молски, шапатом. Воден, распеван, плах и кобалтноплав у ноћи, Беч је био приправан да у њему отпочне још један бал. Али словенски. Јер постоје пречице до радости, а плес је једна од њих. Деветнаести је век, у овом граду живи око педесет хиљада Словена, повезаних блиским пореклом и сличном судбином.

Српски кадрил први пут изведен 1846. године

Идеја за организовање Светосавског бала и обнављање традиције настала је када је друштво „Јохан Штраус“ из Беча затражило подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабраних дела Јохана Штрауса. У оквиру тих дела налазио се и „Српски кадрил“. Трагајући за историјатом настанка ове композиције дошло се до занимљивог податка да је кнез Милош Обреновић, који је од 1842. године живео у Бечу и посећивао бечке балове, дао налог Јохану Штраусу сину (Млађем) да напише композицију прикладну за Славенски бал. Тако је настала композиција „Српски кадрил“, а иста је први пут изведена на Славенском балу у Бечу 1846. године. Милош Обреновић је Славенским балом желео да окупи угледне Србе који су живели и радили у аустрјској престоници у то време, а међу њима су били и великани Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић. Славенском балу својим присуством су на значају давали стране дипломате, српски званичници, високи официри са својим породицама, као и многи угледни грађани Аустрије.

Обнављање традиције балова

Након стогодишње паузе, године 1998. по први пут се организује српски бал под новим именом – „Светосавски бал“. То име бал носи и данас, а добио га је по првом српском архиепископу и просветитељу, Светом Сави.

Спој две културе

Званични програм Светосавског бала повезује две културе и на њему се изводе како бечки валцер тако и српске традиционалне игре. Оперске арије и шансоне део су балског програма, као и неизоставни „Српски кадрил“ Јохана Штрауса Млађег. Светосавски бал годинама успева да окупи грађане српске заједнице у дијаспори. Међу балским гостима срећу се угледни гости из сфере културе, образовања и науке, дипломате, свештенство, али свакако и студенти, пословни људи и обични живаљ, независно од порекла и националности, те се сви радо друже, забављају и наздрављају уз увек занимљив културни програм Светосавског бала.

Савабал

2023

„За дечију радост“ и дом за породицу Чукарић

23. Светосавски бал у Бечу у знаку гламура и хуманости

Гламур, врхунски музичари и рафинирани културни програм у три сале балског парк-хотела „Сцхöнбрунн“ обележили су овогодишњи Светосавски бал у Бечу који је изнад свега по први пут у потпуности хуманитарног карактера.