1 .

Savaball

10—02—23

u Hofburg palati

Najprestižnije okupljanje srpske zajednice u glavnom gradu Austrije i istovremeno deo čuvene bečke balske sezone i svetosavskih svečanosti.

Beč je grad kome je u temeljima kulture utkana balska sezona, koju grad živi od novembra do februara svake godine, stoljećima unazad. Svetosavski bal i njegovi gosti su našli svoje mesto u tradicionalnom, balskom delu godine i na taj način spojili kulture podneblja iz koga potiču i u kome žive. Uz zvuke valcera, ali i violine i trube, uz austrijske i srpske taktove, nasmejana lica u svečanim toaletama okupljaju se na Svetosavskom balu već 23 godina. Sledeći Svetosavski Bal koji će se održati 10.02.2023 biće po mnogo čemu poseban ali ono što će ga posebno obeležiti je prostor u kome će po prvi put biti organizovan a to je palata Hofburg.

Istorijat

Srpski kadril na azuru bečkog Dunava

Ljubičasta mađija noći sjaktala je na snegu, srebrio se ledeno i glatko mesec, a sijale neobično nemirne zvezde. Drveta, crna i mokra, probuđena svetlošću, pomerala su se u stranu i mahala prstima sa kojih je kapalo biserje. „Šta se dešava“, šumorilo je granje pospano i molski, šapatom. Voden, raspevan, plah i kobaltnoplav u noći, Beč je bio pripravan da u njemu otpočne još jedan bal. Ali slovenski. Jer postoje prečice do radosti, a ples je jedna od njih. Devetnaesti je vek, u ovom gradu živi oko pedeset hiljada Slovena, povezanih bliskim poreklom i sličnom sudbinom.

Srpski kadril prvi put izveden 1846. godine

Ideja za organizovanje Svetosavskog bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo „Johan Štraus“ iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa. U okviru tih dela nalazio se i „Srpski kadril“. Tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije došlo se do zanimljivog podatka da je knez Miloš Obrenović, koji je od 1842. godine živeo u Beču i posećivao bečke balove, dao nalog Johanu Štrausu sinu (Mlađem) da napiše kompoziciju prikladnu za Slavenski bal. Tako je nastala kompozicija „Srpski kadril“, a ista je prvi put izvedena na Slavenskom balu u Beču 1846. godine. Miloš Obrenović je Slavenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrjskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević. Slavenskom balu svojim prisustvom su na značaju davali strane diplomate, srpski zvaničnici, visoki oficiri sa svojim porodicama, kao i mnogi ugledni građani Austrije.

Obnavljanje tradicije balova

Nakon stogodišnje pauze, godine 1998. po prvi put se organizuje srpski bal pod novim imenom – „Svetosavski bal“. To ime bal nosi i danas, a dobio ga je po prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju, Svetom Savi.

Spoj dve kulture

Zvanični program Svetosavskog bala povezuje dve kulture i na njemu se izvode kako bečki valcer tako i srpske tradicionalne igre. Operske arije i šansone deo su balskog programa, kao i neizostavni „Srpski kadril“ Johana Štrausa Mlađeg. Svetosavski bal godinama uspeva da okupi građane srpske zajednice u dijaspori. Među balskim gostima sreću se ugledni gosti iz sfere kulture, obrazovanja i nauke, diplomate, sveštenstvo, ali svakako i studenti, poslovni ljudi i obični živalj, nezavisno od porekla i nacionalnosti, te se svi rado druže, zabavljaju i nazdravljaju uz uvek zanimljiv kulturni program Svetosavskog bala.

Savaball

2023

„Za dečiju radost“ i dom za porodicu Čukarić

23. Svetosavski bal u Beču u znaku glamura i humanosti

Glamur, vrhunski muzičari i rafinirani kulturni program u tri sale balskog park-hotela „Schönbrunn“ obeležili su ovogodišnji Svetosavski bal u Beču koji je iznad svega po prvi put u potpunosti humanitarnog karaktera.